Јован Ђорђевић је рођен у Сенти 25. новембра 1826. године. Своје школовање је започео у Сенти а наставља у Новом Саду, Сегедину, Темишвару и Пешти. Његове студије је прекинула буна 1848. године, (Буна, Револуција 1848), те он одлази у Сомбор на судску праксу коју брзо напушта. Као професор гимназије је радио 1852. године у Новом Саду. Изабран је за секретара и уредника "Летописа" Матице српске у Пешти исте те године, где се кратко задржао. Сав свој таленат је посветио подизању Српског народног позоришта, а био је и управник позоришта у Београду. Кратко је био и министар просвете. Писао је стихове, преводио са мађарског, написао позоришну алегорију "Маркова сабља" и текст химне "Боже правде". Приредио је "Латинско-српски речник" и то дело је врхунски домет његовог целокупног научног рада. Умро је у априлу 1900. године у Београду.
riznicasrpska.net Pevani pesnici — Jovan Đorđević
graditeljins.wordpress.com Đerđ Molnar (Budimpešta, 1829 – Novi Sad, 1899) rođen je u Budimpešti gde je izučio graditeljski zanat i postao baumajster. U Novom Sadu ga srećemo neposredno posle bombardovanja grada gde je…
Ђерђ (Ђула) Молнар рођен је 1823. године у Сомбору. Био је архитекта и градитељ је Градске куће и Жупне цркве имена Маријиног на Тргу слободе која је подигнута 1895. године у неоготском стилу.
www.youtube.com YouTube
Васа Стајић је рођен у Мокрину 10. фебруара 1878. године. Студирао је права, а потом филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је 1902. године у Будимпешти. Дужи период свог живота је провео и деловао у Новом Саду. Био је секретар Матице српске 1920-1922, а затим два пута и њен председник и то 1935-6. г. и 1947. године. Међу бистама подигнутим испред зграде Матице српске у Новом Саду, налази се и биста Васе Стајића. Материјал из архива му је послужио да напише биографије знаменитих личности Новог Сада. Пошто је прогнан као социјалиста и национални револуционар и трајно отпуштан из државне службе, радио је као сеоски учитељ и професор средњих школа у Плевљу и Сомбору. Почетком првог светског рата осуђен је на 10 година робије коју је одлежао у тамницама у Сегедину. После повратка са робије одлучно се супротставио централистичкој политици, залажући се за равноправност и пуну националну слободу свих југословенских народа. Издавао је лист "Нова Војводина" и уређивао омладински часопис "Српска просвета". Због својих дела сматран је великаном свог времена.
Ђорђе Натошевић је рођен 19. јула 1821. године у Сланкамену, а преминуо је у Карловцима 11. јула 1887. године. У бечу је 1850. године завршио медицину, а у Новом Саду је отпочео лекарску праксу. Убрзо се посветио просветном раду и постао директор Новосадске гимназије, надзорник српских школа у Аустроугарској и главни школски референт за Војводину. Био је народни посланик и председник Матице српске. Његовом заслугом отворене су многе школе широм Војводине. Основао је први српски педагошки лист "Школски лист" и прве дечје новине "Пријатељ српске младежи". У школама је у употреби био његов буквар. У свом раду Натошевић је инсистирао на музичкој настави јер је сматрао да је певање за децу потреба, природан дар, да певањем душевно јачају и да помоћу певања могу врло лако савладати најтеже наставне јединицe.
graditeljins.wordpress.com Đerđ Molnar (Budimpešta, 1829 – Novi Sad, 1899) rođen je u Budimpešti gde je izučio graditeljski zanat i postao baumajster. U Novom Sadu ga srećemo neposredno posle bombardovanja grada gde je…
Васа Стајић је рођен у Мокрину 10. фебруара 1878. године. Студирао је права, а потом филозофију у Будимпешти, Паризу и Лајпцигу, а дипломирао је 1902. године у Будимпешти. Дужи период свог живота је провео и деловао у Новом Саду. Био је секретар Матице српске 1920-1922, а затим два пута и њен председник и то 1935-6. г. и 1947. године. Међу бистама подигнутим испред зграде Матице српске у Новом Саду, налази се и биста Васе Стајића. Материјал из архива му је послужио да напише биографије знаменитих личности Новог Сада. Пошто је прогнан као социјалиста и национални револуционар и трајно отпуштан из државне службе, радио је као сеоски учитељ и професор средњих школа у Плевљу и Сомбору. Почетком првог светског рата осуђен је на 10 година робије коју је одлежао у тамницама у Сегедину. После повратка са робије одлучно се супротставио централистичкој политици, залажући се за равноправност и пуну националну слободу свих југословенских народа. Издавао је лист "Нова Војводина" и уређивао омладински часопис "Српска просвета". Због својих дела сматран је великаном свог времена.
riznicasrpska.net Pevani pesnici — Jovan Đorđević
www.dipity.com Non-Existent Domain
Лаза Телечки је рођен 1841. године у Куману. Био је српски позоришни глумац и редитељ. Потицао је из сиромашне породице. Пошто је његов отац рано преминуо, његова мајка се сама бринула о њему и његових петоро браће и сестара. У почетку школовања био је веома успешан, па су га 1852. године примили у Карловачку гимназију. Школовање је наставио у Винковцима, а у Будиму је завршио приправну школу за техничке студије. После тога уписује се на студије технике у Прагу, али због велике оскудице морао је да напусти школу већ после годину дана. Пошто се вратио у Нови Сад, запослен је у канцеларији Светозара Милетића као писар. Тад је радио и на "Комарцу", шаљивом листу који је уређивао пре њега Ђорђе Рајковић. Када је основано позориште у Новом Саду 1861. године, постаје глумац. У почетку његове глумачке каријере је углавном играо улоге из домаћег репертоара и није био веома активан. За његово време глумио је са многим познатим глумцима са балканских простора у Београду и Загребу. Пренео је и прилагодио нашим приликама око двадесет страних драма. Написао је и драму "Последња деспотица смедеревска".
riznicasrpska.net Jovan Jovanović Zmaj (1833—1904)
www.google.com Redirecting
Јован Јовановић Змај
Светозар Милетић