Историјат споменика Београдска општина наручила је 1912. године вајару Ивану Мештровићу изградњу спомен обележја у част победе српске војске над отоманском империјом. Планирано је да се споменик постави у најпрометнијој београдској улици, на Теразијама. Мештровић је пројектовао фонтану са петостепеним стубом, симболом петовековног ропства под Турцима. У центру базена стајао би победник као весник тријумфалних битака. После Првог светског рата, сачувана је само бронзана статуа названа Победник. У јавности је настала полемика око постављања статуе нагог мушкарца у центар града. Зато је 7. октобра 1928. године споменик постављен на крајњем западном углу Горњег града на Калемегдану поводом прославе десетогодишњице пробоја Солунског фронта.
Лице Победника На лицу је све снажно: изражене контуре лица, чело као бедем. Гледа преко Саве и Дунава, ка српским земљама пре уједињења. У погледу се види истрајност, храброст и бол због губитка сународника, али и непоколебљивост и трајност победе.
Победник стоји на високом каменом стубу Високи дорски стуб је направљен од камена. Представља трофеј, знак победе над непријатељем и има исти квалитет као крст.
Победник је закорачио ноге истурене напред, као да поручује: ''Не дирај у ову снагу!''
Скулптура нагог мушкарца висине 4 метра, израђена је од бронзе. Тело је снажно и упозоравајуће.
Мач у десној руци је оружје којим ће свака мрачна сила бити побеђена. То што је спуштен представља симбол мирољубивости. Изразито наглашена величина мача указује на спремност да, уколико је то потребно, слобода буде сачувана.
На левом длану Победника је птица, спремна да полети. Постоји недоумица: коју птицу је вајар представио? Један део преписке између аутора и београдске општине разрешава дилему – у питању је орао. Орао је владарска птица, небески еквивалент за лава на земљи. Он може да се уздигне изнад облака и да упре поглед у сунце. Он је симбол успења, али и као птица грабљивица симбол несаломљиве воље која прождире своје непријатеље.

Sign up

By signing up you agree to the Terms of Service.