Алфред Бернхард Нобел био је шведски хемичар, проналазач, филантроп, миротворац, космополита и индустријалац. Рођен је 21. октобра 1833. у Стокхолму од оца Имануела и мајке Андријете. Имао је три брата. Алфредов отац, Имануел Нобел, предузимач и проналазач (изумитељ шперплоче), 1838. године одлази у Русију, у Санкт Петерсбург, где надгледа изградњу подводних мина (које је сам изумео) за потребе војске Царске Русије у Кримском рату. 1842. године, Алфред се са мајком и браћом придружује оцу у Русији. Алфреда и његову браћу подучавали су приватни учитељи у Санкт Петерсбургу, захваљујући којима је Алфред стекао широко образовање из области природних наука, посебно хемије, али и математике и физике, те светске књижевности и филозофије. Поред шведског, течно је говорио још четири језика- руски, енглески, француски и немачки.
Алфред Бернхард Нобел био је шведски хемичар, проналазач, филантроп, миротворац, космополита и индустријалац. Рођен је 21. октобра 1833. у Стокхолму од оца Имануела и мајке Андријете. Имао је три брата. Алфредов отац, инжењер и проналазач (изумитељ шперплоче), 1838. године одлази у Русију, у Санкт Петерсбург, где надгледа изградњу подводних мина (које је сам изумео) за потребе војске Царске Русије у Кримском рату. 1842. године, Алфред се са мајком и браћом придружује оцу у Русији. Алфреда и његову браћу подучавали су приватни учитељи у Санкт Петерсбургу, захваљујући којима је Алфред стекао широко образовање из области природних наука, посебно хемије, али и математике и физике, те светске књижевности и филозофије. Поред шведског, течно је говорио још четири језика: руски, енглески, француски и немачки. www.villanobel.provincia.imperia.it
Већ у 40-ој години живота, Алфред Нобел је био имућан човек. 1864. основао је своју прву компанију за производњу експлозива у Шведској, а затим и у Норвешкој, Немачкој, САД-у, Француској и Великој Британији. Током десет година, отворено је 16 фабрика за производњу експлозива у 14 земаља, у којима је Нобел био или акционар или сувласник. 1886. Нобел оснива прву интернационалну холдинг компанију у свету, „Nobel Dynamite Trust Company“. „Представили су ме као „генија зла'“, као „трговца смрћу“, а ја сам само радио за добробит човечанства. Једини циљ мог живота био је ширити знање, уверен да то значи пре свега ширити благостање“, писао је Алфред Нобел у писму свом нећаку, 1896. године. (Алфред Нобел, Википедија на хрватском језику) Те исте године, 10. децембра, Алфред Нобел умире у својој кући у Сан Рему, у Италији. www.nobelprize.org
Алфред Нобел је 1884. године изабран за члана Шведске академије наука, која ће касније бирати два лауреата Нобелове награде, а 1893. добија почасни докторат шведског Универзитета у Упсали. У част овог великог хемичара и проналазача назван је хемијски елемент са редним бројем 102, нобелијум (No), откривен 1956. године. www.nobelprize.org
Алфред Нобел је 94% свог огромног богатства, у вредности од 31 милион шведских круна (данас око 265 милиона америчких долара), оставио човечанству. Свој трећи и последњи тестамент, који ће изазвати бурне реакције како у Шведској тако и у другим земљама, потписао је 27. новембра 1895. године у Шведско-норвешком клубу у Паризу. Нобел је својим тестаментом наложио да се његова имовина искористи за куповину сигурних хартија од вредности, које би чиниле фонд, а камате и дивиденде би биле искоришћене за доделу новчаних награда, на годишњем нивоу, онима који су, током претходне године, донели највише добробити човечанству. Предвидео је укупно пет једнаких награда и то за изузетна достигнућа у следећим областима: физика, хемија, физиологија или медицина, књижевност и за изузетан допринос у промовисању мира и братства међу народима. Награду за физику и хемију додељиваће Шведска академија наука; награду за физиологију или медицину Институт Каролинска у Стокхолму; награду за књижевност Шведска академија у Стокхолму; и награду за мир, петочлана комисија коју ће именовати Норвешки парламент. У свом тестаменту Алфред Нобел је подвукао да националност кандидата не сме да игра никакву улогу приликом доделе награда, већ да се награде морају доделити искључиво према заслугама. Његова породица противила се оснивању таквог фонда, а институције које је именовао као уручиоце награда одбиле су да ураде оно што им је он својим тестаментом завештао. Тек 1901. године, пет година након Нобелове смрти и отварања тестамента, уручена је прва Нобелова награда. www.nobelprize.org
1850. године одлази у Париз, а затим у САД где је краће време радио код Џона Ериксона, америчко-шведског научника и проналазача, изумитеља бродског пропелера. Године 1859. враћа се у Русију, а затим у Шведску. Веома га је интересовала, као и његовог оца, употреба експлозива у грађевинарству. 1862. године започиње експерименте са нитроглицерином. 1863. добија свој први патент за нитроглицерин као индустријски експлозив. Године 1867. патентира свој најзначајнији изум – динамит. 1875. проналази праскави желатин и патентира га 1876. у Паризу. 1887. Године патентира бездимни експлозив балистит. Био је веома плодан проналазач о чему најбоље сведочи његових 355 патената. www.nobelprize.org
1888. године умире Алфредов брат, Лудвиг Нобел, током боравка у Кану. Француске новине редом грешком извештавају да је умро Алфред Нобел, а један од наслова гласи „Умро је трговац смрћу“. Нобел није желео да га човечанство тако памти. Четири године након Нобелове смрти, 29. јуна 1900, основан је Нобелов фонд. 1901. додељене су прве Нобелове награде за физику, хемију, медицину, књижевност и мир. Свечана церемонија доделе награда одржана је 10. децембра, на годишњицу Нобелове смрти, у Краљевској музичкој академији у Стокхолму (на слици). 1968. године, на тристоту годишњицу оснивања Шведске народне банке (најстарије централне банке на свету), почиње да се додељује Нобелова меморијална награда за економију, у знак сећања на Алфреда Нобела. Сваки лауреат добија златну медаљу, диплому и новчану награду, чији се износ одређује сваке године у зависности од расположивих средстава у Нобеловом фонду. Једна Нобелова награда за исту област може да се додели за највише два различита рада и могу да је приме највише три лауреата. Нобелова награда не може се доделити постхумно. Гесло Нобелове награде за физику, хемију, медицину и књижевност, исписано на полеђини Нобелове медаље, гласи: „Inventas vitam juvat excoluisse per artes“ („Лепо је улепшати живот помоћу нових умећа“). Гесло Нобелове награде за мир, такође исписано на полеђини медаље, гласи: „Pro pace et fraternitate gentium“ („За мир и братство народа“). www.nobelprize.org
1968. године, на тристоту годишњицу оснивања Шведске народне банке (најстарије централне банке на свету), почиње да се додељује Нобелова меморијална награда за економију, званичног назива Награда Шведске народне банке за економске науке у знак сећања на Алфреда Нобела. Иако ова награда није утемељена на Нобеловом тестаменту, лауреати из економије такође примају диплому и златну медаљу од шведског краља 10. децембра у Стокхолму, на истој церемонији на којој и добитници Нобелове награде. Износ новчане награде једнак је другим наградама, а обезбеђује га Шведска народна банка. Награду за економијзу додељује, као и Нобелову награду за физику и хемију, Краљевска шведска академија наука, у складу са истим принципима по којима се додељује и Нобелова награда. www.nobelprize.org
Нобелова награда за физику први пут је додељена 10. децембра 1901. Ову престижну награду додељује Краљевска шведска академија наука за изванредан допринос у овој научној области. Селекцију кандидата врши Нобелов комитет за физику. Диплому и медаљу лауреатима уручује шведски краљ на свечаној церемонији доделе награда у Концертној дворани у Стокхолму. Први добитник Нобелове награде за физику био је Вилхелм Конрад Рендген, немачки физичар, за изванредан допринос који је дао проналаском електромагнетских зрака, данас познатих као икс-зраци или, по научнику, рендгенски зраци. Добитници ове престижне награде били су и Пјер и Марија Кири, за њихов рад на испитивању радиоактивности, као и Алберт Ајнштајн, за допринос развоју теоријске физике. www.nobelprize.org
Нобелова награда за хемију први пут је додељена 10. децембра 1901. Ову престижну награду додељује Краљевска шведска академија наука, на предлог Нобеловог комитет за хемију. Уручује се заједно са другим Нобеловим наградама, једном годишње. Први добитник Нобелове награде за хемију био је Јакобус Хенрикус ван 'т Хоф, холандски хемичар, за своја истраживања раствора и откриће осмотског притиска. Нобелова награда за хемију је била друга по реду Нобелова награда за научницу Марију Кири (на слици), за откриће радијума и полонијума. Полонијум је добио име по латинском називу за Пољску, где је Марија Кири рођена. www.festivalnauke.org
Нобелова награда за физиологију или медицину први пут је додељена 10. децембра 1901. године. Ову престижну награду додељује Институт Каролинска из Стокхолма, на предлог Нобеловог комитета за физиологију или медицину. Нобел је инсистирао на томе да се ова награда додељује за „откриће“ које представља „велику добробит за човечанство“. Емил Адолф фон Беринг, немачки лекар и имунолог, био је први добитник Нобелове награде за медицину, за проналазак вакцине против дифтерије и тетануса. Ову престижну награду добили су и Фредерик Грант Бантинг и Џон Џејмс Ричард Маклауд за откриће инсулина, Карл Ландштајнер за откриће крвних група код људи, Сер Александар Флеминг, Ернст Борис Чејн и Сер Хауард Волтер Флори за откриће пеницилина и његових својстава у лечењу инфективних болести, Селман Абрахам Ваксман за откриће првог антибиотика ефикасног против туберкулозе-стрептомицина, Франсис Хари Комптон Крик, Џејмс Дјуи Вотсон и Морис Хју Фредерик Вилкинс за откриће молекуларне структуре ДНК и многи други. www.nobelprize.org
Нобелова награда за књижевност први пут је додељена 10. децембра 1901. године. Ову престижну награду додељује Шведска академија у Стокхолму, на предлог Нобеловог комитета за књижевност. Нобелова награда за књижевност додељује се за читав списатељски опус, а у само девет случајева, до сада, додељена је за неко конкретно дело. Сили Придом, француски књижевник, добитиник је прве Нобелове награде за књижевност. Међу лауреатима нашли су се и Џорџ Бернард Шо, Томас Ман, Џон Голсворди, Перл Бак, Херман Хесе, Винстон Черчил, Ернест Хемингвеј, Албер Ками, Александар Солжењицин, Пабло Неруда, Габријел Гарсија Маркес, Марио Варгас Љоса и многи други. Међу добитницима је и једини наш добитник Нобелове награде, књижевник Иво Андрић. www.nobelprize.org
Нобелова награда за мир први пут је додељена 10. децембра 1901. године. У свом тестаменту, Нобел наводи да се ово признање има уручити за посебне заслуге у области помирења народа, разоружања или смањења војних капацитета и одржавања мировних конгреса. Ово је једина Нобелова награда која се не додељује у Шведској, већ у Норвешкој, на свечаној церемоноји у Градској скупштини Осла, истовремено са доделом других Нобелових награда у Стокхолму. Додељује је Норвешки Нобелов комитет, чијих пет чланова именује Норвешки парламент, институција коју је Нобел у свом тестаменту именовао за уручиоца ове награде. У време када је Нобел писао свој тестамент, Шведска и Норвешка су биле у Унији, под владавином шведског краља, па се верује да је то био један од разлога да о овој награди одлучују Норвежани. Норвешки парламент је прихватио овај задатак 1897. године и Нобелов комитет Норвешког парламента основан је у августу исте године. Прву Нобелову награду за мир добили су Швајцарац Жан Анри Динан, оснивач Црвеног крста и зачетник Женевске конвенције и Француз Фредерик Паси, оснивач и председник Међународне лиге за мир (касније Француско друштва за арбитражу међу нацијама). Међу истакнутим добитницима ове награде су и амерички председници Теодор Рузвелт и Вудроу Вилсон, затим Мартин Лутер Кинг, Мајка Тереза, Лех Валенса, Нелсон Мендела, Михаил Горбачов, али и институције као што су Међународни комитет Црвеног крста из Женеве, УНИЦЕФ, Међународна хуманитарна организација „Лекари без граница“ из Брисела и Европска унија. www.nobelprize.org