Artificial snake
Упознајте змију рођену без крљушти:<br /> www.iflscience.com A terrestrial animal with no arms and no legs could have difficulty moving, yet snakes are the very opposite of lumbering, awkward creatures. Their agile,
Најотровнија змија на свету је Oxyuranus microlepidotus, али она није уједно и најопаснија. news.nationalgeographic.com Technically, it's the inland taipan—but other snakes are more dangerous.
Филмић који приказује какав утицај отров змије Daboia russelii има на људску крв. www.youtube.com For information about viral videos and content marketing please visit https://www.worcesterwebstudio.com/digital-marketing/
Којих су то десет изума који су променили свет?<br /> www.livescience.com From the wheel to the birth control pill, these 10 inventions had huge ramifications.
Пет „научних чињеница“ које се уче у школи, а које нису тачне: www.iflscience.com Let’s start with a quiz… How many senses do you have? Which of the following are magnetic: a tomato, you, paperclips? What are the primary colours of pigme
Да ли научници обавезно морају да буду атеисти? На ово питање одговара највећи од свих - Алберт Ајнштајн.<br /> www.brainpickings.org “Everyone who is seriously involved in the pursuit of science becomes convinced that some spirit is manifest in the laws of the universe, one that is vastly superior to that of man.”
ДНК има механизме како да поправи оштећења и то уз помоћ криспер ензима (CRISPR). Јасно је зашто су ови ензими привукли пажњу научника и они су удружили своја знања и направили интернационални пројекат како би их подробније проучили. phys.org An international team of scientists has made a major step forward in our understanding of how enzymes 'edit' genes, paving the way for correcting genetic diseases in patients.
Већ сада се пишу „ДНК-књиге“ и једног дана складиштеље информација у овом макромолекулу вероватно ће постати уобичајена пракса. www.sciencedump.com
Научници већ дуже време знају да се гени с времена на време дуплирају. И то је збуњујуће, јер настаје конфликт између „сестринских“ гена, а и природна селекција „избацује“ гене из генома који су очигледан вишак. Па, ипак, овај механизам који нам је оставио гене који датирају од пре 100 милиона година, присутан је код свих еукариотских ћелија. Код квасца, рецимо, читав геном је дуплиран. Ради се о томе да су ови гени у много већој стопи толерантни на штетне мутације, а и могу да одговоре на нове услове средине и ту особину нису изгубили чак ни за 100 милиона година. phys.org Geneticists at Trinity College Dublin have made a major breakthrough with important implications for understanding the evolution of genomes in a variety of organisms.
„У мрачним угловима наше ДНК налази се кључ за болести.“ www.scientificamerican.com A &ldquo;deep-learning&rdquo; algorithm shines a light on mutations in once obscure areas of the genome