Плоча са натписом www.kultura.vojvodina.gov.rs
Примани су искључиво најбољи и најсиромашнији млади људи из свих крајева где Срби живе. Поред студената, примани су и ђаци завршених разреда средње школе, посебно ,,филозофи", како су тада звали гимназијске седмошколце и осмошколце. Број питомаца порастао је касније са 12 на 20, јер су приходи били већи од трошкова одржавања Текелијанума и издржавања питомаца. Првих 12 питомаца имали су стан, огрев, послугу, по три фунте лојаних свећа на семестар и сто форинти за храну и универзитетске таксе.
Године 1848., по избијању револуције, у Текелијануму састаје се ауторитативан скуп пештанских и будимских српских првака и представника Срба из других крајева. Било је људи из 83 разне српске општине. Дводневно заседање резултирало је усвајањем српског програма у 17 тачака, који се завршава поруком ,,Краљу верност! Отечеству сваку жертву! Мађарима братску љубав!". Жеље за заједничком политиком Срба и Мађара нису се оствариле. Универзитет и школе престале су да раде, текелијанци су се разишли кућама. Рад Текелијанума настављен је 1850. године.
Старо здање Текелијанума у центру Пеште, порушено 1907. године. upload.wikimedia.org
Текелијанум, после првог формираног позоришта 1812. године, и Матице српске, 1826. године, трећа је званична најважнија установа Срба у Угарској. Почетни фонд Текелијанума био је изузетан - састојао се од сто хиљада форинти, две куће у Пешти, три дворца у Араду и 28 јутара земље. Чинили су је „Дом српских студената“ и „Фонд за издржавање Текелијанума“. Намера Саве Текелије била је да се у овој културно-образовној установи српским ђацима омогући школовање и универзитетско образовање. Задужбина им је обезбеђивала смештај, исхрану и стипендију.
Старо здање зграде је, због дотрајалости одлуком Патроната, порушено 1906. године, а камен темељац новог Текелијанума постављен је 10. новембра 1907. Године 1909. Подигнуто је и усељено ново велелепно здање. У том раздобљу, у А крилу зграде налазио се интернат за српске ђаке, а у Б крилу станови за издавање, од чије се кирије интернат издржавао. Ова зграда се налази у данашњој улици Veres Pálné utca бр. 17-19.
СЕДИШТЕ МАТИЦЕ У згради Текелијанума, била је смештена и Матица српска. Било је то у периоду од 1838. до 1878. године, када је Матица пресељена у Нови Сад, а управу над Текелијанумом преузела Српска православна црква. www.maticasrpska.org.rs Најстарија српска књижевна, културна и научна институција
СРПСКА ЕЛИТА До Првог светског рата Текелијина задужбина ишколовала је око 350 ученика и студената који су доцније били значајан део српске интелигенције у Аустроугарској. Многи од њих су се после студија преселили у Србију како би знање стечено у Пешти ставили у службу своје матичне земље и српског народа - Јован Ђорђевић, оснивач најстаријег театра у Срба, Српског народног позоришта у Новом Саду и београдског Народног позоришта, књижевни критичар Вељко Петровић. У згради студентског дома 1866. године Светозар Милетић покренуо је лист ,,Застава", најзначајније политичко гласило угарских Срба. Један од управитеља интерната био је Јован Јовановић који је тада завршавао студије медицине, уређивао сатирични лист,,Змај" по којем је добио свој чувени надимак и био једно време и управник Текелијанума. У Текелијануму је скоро три године становао Никола Тесла. Ту се првом прозом бавио Јаков Игњатовић и првим песмама Лаза Костић, који је помогао текелијанцима да оснују своје културно друштво „Преодницу“ (1860.), које је било активно све до 1876. године. Идејни зачетник „Преоднице“ био је млади текелијанац Коста Руварац. Касније је основано ново књижевно и потпорно друштво (1880.), названо „Коло младих Срба“.
Број питомаца између два светска рата у Текелијануму је опао јер су задужбинска добра, а нарочито готовина којом је фонд располагао, веома смањена (потрошена) услед инфлације и замене новца. Део зграде морао се издавати под кирију да би се Задужбина одржала. У периоду 1941-1944 задужбина се постепено опоравља. У њему је тада било више од тридесет питомаца, од којих је половина примала, истина, скромне стипендије. Време после Другог светског рата нанело је најтежи, безмало фаталан ударац Текелијином заводу. Године 1952. зграда Текелијанума је национализована и Задужбина је привремено престала да постоји. Мађарске државне власти су 1996. вратиле половину зграде Будимској епархији српске православне цркве. То је омогућило да Задужбина Саве Текелије обнови свој рад и да се отвори нада да ће се Текелијанум вратити својој племенитој улози - да буде један од значајних културних, духовних и образовних средишта (центара) српског народа.
Текелијанум (мађ. Tökölyanum) задужбина је коју је основао Сава Текелија 1838. године у Пешти, са циљем да се у њој школују сиромашни и најбољи српски ђаци и студенти из свих крајева где су живели Срби. С разлогом је називан „Српским пантеоном“. Постао је главно стециште интелектуалних снага српског народа, које су доприносиле његовом културном и цивилизацијском напретку

Sign up

By signing up you agree to the Terms of Service.